| English :: Hrvatski |
23. Job (Job) - Glava 17Job 17:1 Daha mi nestaje, gasnu moji dani i za mene već se skupljaju grobari.
Job 17:2 Rugači su evo mene dohvatili, od uvreda oka sklopiti ne mogu.
Job 17:3 Stoga me zaštiti i budi mi jamcem kad mi nitko u dlan neće da udari.
Job 17:4 Jer, srca si njina lišio razuma i dopustiti im nećeš da opstanu.
Job 17:5 K'o taj što imanje dijeli drugovima, a djeci njegovoj dotle oči gasnu,
Job 17:6 narodima svim sam na ruglo postao, onaj kom u lice svatko pljunut' može.
Job 17:7 Od tuge vid mi se muti u očima, poput sjene moji udovi postaju.
Job 17:8 Začudit će se zbog toga pravednici, na bezbožnika će planuti čestiti;
Job 17:9 neporočni će na svom ustrajat' putu, čovjek čistih ruku ojačat će još više.
Job 17:10 Hajde, svi vi, nećete li opet počet', ta među vama ja mudra ne nalazim!
Job 17:11 Minuli su dani, propale zamisli, želje srca moga izjalovile se.
Job 17:12 'U noći najcrnjoj, dan se približava; blizu je već svjetlo što tminu izgoni.'
Job 17:13 A meni je nada otići u Šeol i prostrijeti sebi ležaj u mrklini.
Job 17:14 Dovikujem grobu: 'Oče moj rođeni!' a crve pozdravljam: 'Mati moja, sestro!'
Job 17:15 Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreću moju tko će ikada vidjeti?
|