| English :: Hrvatski |
24. Mudre izreke (Izr) - Glava 1Izr 1:1 Mudre izreke Salomona, sina Davidova, kralja izraelskog:
Izr 1:2 da se spozna mudrost i pouka, da se shvate razumne riječi;
Izr 1:3 da se primi umna pouka, pravda i pravica i nepristranost;
Izr 1:4 da se dade pamet neiskusnima, mladiću znanje i umijeće;
Izr 1:5 kad mudar čuje, da umnoži znanje, a razuman steče mudrije misli;
Izr 1:6 da razumije izreke i prispodobe, riječi mudraca i njihove zagonetke.
Izr 1:7 Strah je Gospodnji početak spoznaje, ali ludi preziru mudrost i pouku.
Izr 1:8 Poslušaj, sine moj, pouku oca svoga i ne odbacuj naputka svoje majke!
Izr 1:9 Jer će ti biti ljupki vijenac na glavi i ogrlica oko tvoga vrata.
Izr 1:10 Sine moj, ako te grešnici mame, ne pristaj;
Izr 1:11 ako bi rekli: "Hodi s nama, da vrebamo krv, čekamo u zasjedi nevina ni za što;
Izr 1:12 da ih progutamo žive kao carstvo smrti i cijele kao one koji silaze u grob;
Izr 1:13 naplijenit ćemo svakojaka blaga, napuniti svoje kuće plijenom;
Izr 1:14 bacat ćeš s nama svoj ždrijeb, svi ćemo zajedno imati jednu kesu."
Izr 1:15 Sine moj, ne idi s njima na put, makni nogu od njihove staze.
Izr 1:16 Jer na zlo trče svojim nogama i hite prolijevati krv.
Izr 1:17 Jer uzalud je razapinjati mrežu pred očima svima pticama.
Izr 1:18 A oni vrebaju vlastitu krv, postavljaju zasjedu svojemu životu.
Izr 1:19 Takva je sudba svih lakomih na ružan dobitak: on ih života stane.
Izr 1:20 Mudrost glasno uzvikuje na ulici, na trgovima diže svoj glas;
Izr 1:21 propovijeda po bučnim uglovima, na otvorenim gradskim vratima govori svoje riječi:
Izr 1:22 "Dokle ćete, vi glupi, ljubiti glupost i dokle će podsmjevačima biti milo podsmijevanje, i dokle će bezumnici mrziti znanje?
Izr 1:23 Poslušajte moju opomenu! Gle, svoj duh pred vas izlijevam, hoću vas poučiti svojim riječima.
Izr 1:24 Koliko sam vas zvala, a vi ste odbijali; pružala sam ruku, ali je nitko ne opazi.
Izr 1:25 Nego ste odbacili svaki moj savjet i niste poslušali moje opomene;
Izr 1:26 zato ću se i ja smijati vašoj propasti, rugat ću se kad vas obuzme tjeskoba:
Izr 1:27 kad navali na vas strah kao nevrijeme i zgrabi vas propast kao vihor, kad navali na vas nevolja i muka.
Izr 1:28 Tada će me zvati, ali se ja neću odazvati; tražit će me, ali me neće naći.
Izr 1:29 Jer su mrzili spoznaju i nisu izabrali Gospodnjeg straha
Izr 1:30 niti su poslušali moj savjet, nego su prezreli svaku moju opomenu.
Izr 1:31 Zato će jesti plod svojeg vladanja i nasititi se vlastitih savjeta.
Izr 1:32 Jer glupe će ubiti njihovo odbijanje, a nemar će upropastiti bezumne.
|